Povezani sadržaji
Kruševljani su bili najzastupljeniji u vladi Nikole Šainovića. Stanoje Anđelković je bio potpredsednik Vlade zadužen za privredu, a Velimir Mihajlović ministar trgovine i turizma.
– Anđelković je za potpredsednika Vlade izabran kao iskusan privrednik. U bivšoj Jugoslaviji je bio predsednik Udruženja naftne industrije. Teško je dati ocenu njegove uspešnosti, jer je potpredsednik bio kratko, u najgorem mogućem vremenu koje su obeležili rat, sankcije i hiperinflacija. Bio je predsednik Komisije za dozvolu uvoza sirovina za privredu, što je tada bilo jako važno. U dobroj meri zahvaljujući njemu privreda je funkcionisala. Pomagao je FAM-u, Trajal Korporaciji po više osnova, ali i drugim preduzećima. – priseća se Živan Nikolić, predsednik Skupštine Kruševca.
Nakon Šainovića za premijera je imenovan Mirko Marjanović. Anđelković je pominjan kao kandidat za ministra energetike, ali je ponudu odbio, jer mu je ličila na degradaciju.
Velimir Mihajlović je početkom devedesetih bio politička zvezda u usponu. U vladi Radomana Božovića bio je ministar industrije, a potom ministar trgovine. Karijera mu je okončana marta 1993. godine kada je, sa Savom Vlajkovićem, uhapšen pod optužbom da su uzeli “proviziju” od 2,1 miliona maraka od čelnika “Jugodrva”. Policija je pronašla novac, emitovani su i snimci skrovišta u voćnjaku u kome su ministri zakopavali marke, a Okružni sud u Beogradu je Vlajkovića i Mihajlovića osudio na po četiri godine zatvora.
Punih 15 godina nijedan Kruševljanin nije bio ni blizu ministarskog portfelja, do imenovanja Nebojše Bradića, dramaturga, reditelja i bivšeg upravnika Kruševačkog pozorišta, za ministra kulture 2008. godine.
– Bradić je neke od svojih najboljih predstava – “Koreni”, “Prokleta avlija”, “Derviš i smrt” uradio ovde. U vreme dok je bio ministar aktuelna je bila “Tvrđava”. Dosta nam je pomogao u ostvarivanju kontakata u inostranstvu i organizovanju gostovanja. – priča Branislav Nedić, upravnik Kruševačkog pozorišta.
Bradić je u ministarskoj fotelji ostao do marta 2011. godine, a pamti se i njegova odlučna reakcija i sprečavanje nasilne smene direktorke Kruševačke biblioteke koju su pokušali da izvedu članovi SRS i SPS.
Poslednji na kratkoj listi ministara iz Kruševca je Bratislav Gašić koji od aprila ove godine vodi resor odbrane. Kruševljani od bivšeg gradonačelnika očekuju da, pre svega, pomogne posrnulim preduzećima, mada ima i drugačijih mišljenja.
– Kruševac se ne može pohvaliti velikim brojem ministara, a da li su, i koliko, sa ministarske pozicije pomogli svom gradu je prilično teško reći. Mislim da to ne bi trebalo da bude, “namicanje” raznih vrsta pomoći, donacija, olakšica i sličnih populističkih poteza, za kraj iz kojeg je potekao. Samo postavljanje pitanja “Šta je ministar uradio za svoj grad?”, u osnovi ima sistemsko koruptivan način razmišljanja, proistekao iz društvene atmosfere u kojoj nešto možeš dobiti samo ako imaš neku vezu, u ovom slučaju ministarsku.” – smatra Nada Budimović, urednica lokalnog nedeljnika “Grad”.
Jedini Kruševljanin na čelu republičke Vlade bio je Desimir Jevtić. On je dužnost predsednika Izvršnog veća Skupštine SR Srbije obavljao od 6.maja 1986. do 5.decembra 1989. godine kada je smenjen zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića. Od decembra 1989. do februara 1991. godine Miroslav Mišković je bio potpredsednik Izvršnog veća.
– Nebojša Bradić je početkom 90-tih bio simpatizer opozicije, mislim SPO-a, i kandidat za upravnika pozorišta. Raspravljali smo o tome. Neki iz SPS su bili protiv njega, a Stanoje Anđelković je rekao “Ako momak vredi, dajte da ga postavimo za upravnika. Da vidimo da li zna da radi posao”. Tako je Bradić imenovan i kasnije postao izuzetno uspešan upravnik. – seća se Živan Nikolić.
